Kako se meri autofagija?

Jedan od razloga zašto ne znamo koliko bi dugo trebalo da postimo da bi u našim ćelijama otpočeo proces autofagije, jeste upravo zato što se autofagija veoma teško meri.

Pošto se autofagija odvija u ćeliji, jedini način da uočimo autofagiju jeste da mikroskopom posmatramo ćeliju i ako u njoj pronađemo autofagozome ili neke druge indikatore autofagije možemo sa sigurnošću da tvrdimo da je se u toj ćeliji odvija proces autofagije.

Zanimljivo za autofagiju je da se ona odvija u svim ćelijama, bez obzira na organizam; odvija se u jednoćelijskim organizmima poput kvasca, odvija se u biljkama, insektima, ali i u složenim organizmima poput sisara, pa i u ljudima i uvek se aktivira na iste načine.

Da bismo utvrdili da li se u našim ćelijama odvija autofagija, morali bismo da posmatramo ćelije našeg tela pod mikroskopom.

Jedan od načina da se naše ćelije posmatraju pod mikroskopom jeste da uzmemo uzorak krvi. Naučnici su uspeli da potvrde autofagiju u belim krvnim zrncima koristeći specijalne fluorescentne mikroskope, ali problem sa takvim posmatranjem je što naj taj način detektujemo samo autofagiju u belim krvnim zrncima.

Autofagija se nikada ne događa istovremeno u svim ćelijama i svim organima, već se odvija u lokalzovanim područjima. Autofagija može da se odvija u jetri, mišićima, neuronima, pankraesu, digestivnom traktu, imunim ćelijama…

Autofagija se verovatno događa neprestano u našem telu, ali ne u velikoj meri, i dok ovo čitate veliki broj vaših ćelija prolazi kroz ovaj proces, ali ništa od toga ne možemo da tvrdimo, nego su to u većoj meri nagađanja i predviđanja.

Još uvek ne postoje pouzdani biomarkeri (nešto što se može pročitati iz krvne slike, urina, stolice…), koji mogu da ukažu na postojanje autofagije, ali neke studije su uspele da utvrde da u toku dužih postova 36-72 sata, vidljivi su bio markeri koji pokazuju povećanu autofagiju i u roku 72 sata dolazi do povećanja autofagije za 30%.

Znamo da se kod pojedinaca koji su fizički spremni autofagija odvija u jetri nakon posta od 36 sati.

Neka istraživanja pokazuju da do autofagije u mišićima dođe nakon 72 sata bez hrane.

Jedna studija je pokazala da samo smanjivanjem vremenskog perioda u kom jedemo, odnosno primenom periodičnog posta, povećavaju biomarkeri koji pokazuju autofagiju, ali ništa još nije dovoljno precizno.

Sve ove studije, i njihove analize možete pronaći na kanalu High Intensity Health.

Da bismo precizno merili autofagiju, morali bismo da radimo biopsiju svih organai tkiva, a nemoguće je naći dobrovoljce koji bi pristali na takvu biopsiju, niti je etički raditi tako nešto. 

Rađene su studije na pacovima, ali nam one ne govore mnogo jer se po pitanju posta pacovi i ljudi razlikuju u velikoj meri. 

Pacov u roku od 2 dana izgubi 20% svoje telesne težine, i rizikuje da umre od gladi, dok čovek za dva dana izgubi svega 1% telesne težine. Samim tim, te studije nisu mnogo relevantne, ali mogu da nam daju određenu predstavu kako bi to možda moglo da izgleda kod nas.

Moj zaključak je da, ako želite da budete 100% sigurni da ste aktivirali autofagiju, post od 72 sata vam praktično garantuje to, a sve drugo je „možda“ i „ne znamo“

Preporučujemo iz naše prodavnice