Šta je insulin?

Naše telo, po pitanju energije, može da bude u dve faze:

• skladištenje energije
• crpljenje energije iz zaliha

Da li ćemo biti u fazi skladištenja ili crpljenja energije zavisi isključivo od jednog hormona, kog znamo kao insulin.

Svaki put kada u naš sistem za varanje unesemo nešto što ima kalorije (tu ne spadaju kafa i voda) naše telo luči hormon po imenu insulin.

Najkraće rečeno, jedna od funkcija insulina je da skladišti energiju i hranljivie materije u ćelije.

Insulin, poput ključa, otvara ćeliju, i u nju skladišti, glukozu i druge hranljive materije. Kada su sve ćelije opskrbljene potrebnim hranljivim materijama, insulin preusmerava ostatak u masne ćelije gde se sve skladišti za kasnije.

Bitno je znati da ako se u našem krvotoku nalazi insulin, ne možemo da trošimo masti.

Nekoliko sati nakon obroka smanjuje se količina insulina u krvotoku i naš organizam prelazi u stanje crpljenja energije. Pri tom crpljenju, glikogen ima prioritet jer mnogo lakše dolazimo do njega.

Nakon što se sav glikogen potroši, organizam počne da crpi energiju iz masnih ćelija.

Insulin i ugljeni hidrati?

Kada pojedemo veliku količinu ugljenih hidrata, nivo glukoze u našem krvotoku se drastično poveća i lučimo mnogo insulina kako bismo što pre vratili nivo šećera u krvotoku na normalu.

Sav taj insulin kog izlučimo žestoko radi da bi što pre uklonio višak glukoze i kada u tome uspe, dođe do naglog pada šećera u krvi.

Naše telo dobija signal da smo ostali bez glukoze i krene da luči hormon, grelin, koji izaziva glad.

Ako ste se ikada zapitali zašto smo uvek gladni dva sata nakon što pojedemo celu porodičnu picu ili dve porcije špageta ili bilo koje druge velike količine testa, to vam je odovor.

Kada ogladnimo dva sata nakon obroka imamo običaj da gricnemo nešto na brzinu i to nešto uglavnom bude ugljeni hidrat što znači da ponovo pokrećemo proces skladištenja energije; u našem telu se opet nalazi insulin i opet nemamo pristup masnim naslagama.

Insulin i masti

Najmanje insulina lučimo kada pojedemo nešto masno jer se mast ne pretvara u glukozu već se ili troši u obliku ketonskih tela ili se skladišti u masnim ćelijama. 

Insulin i učestalos obroka

Ako jedemo 5-6 puta na dan, kako neki preporučuju, znači da konstantno lučimo insulin, i nikada nismo u prilici da crpimo energiju iz mashih ćelija već smo konstatno u stanju skladištenja energije.

Kako dovesti nivo insulina u ravnotežu?

Da bismo doveli nivo inslina u ravnotežu i da bismo lakše mogli da crpimo masne naslage, potrebno je smanjiti broj obroka na 2-3 bez “grickanja” između obroka.

Još bolje bi bilo praktikovati periodični post, što znači da bi naša tri obroka trebalo rasporediti u periodu od 8 sati i narednih 16 sati ne bi trebalo jesti ništa osim vode i kafe ili biljnog čaja bez šećera.

Na taj način, daćemo našem telu dovoljno vremena da krene da crpi energiju iz masnih ćelija.

Detaljnije o periodičnom postu možete pročitati ovde.

Još jedan od načina da dovodemo nivo insluina na normalu je da pređemo na zdravu keto ishranu koja podrazumeva visok unos masti, umeren unos proteina i minimalan unost ugljenih hidrata.

Više o keto ishrani možete pročitati ovde.

Preporučujemo iz naše prodavnice