Jedan od osnovnih razloga zbog kojih ne uspevamo na raznim dijetama i metodima za skidanje kilograma je zbog toga što dozvolimo da se emocije umešaju u naše ciljeve.
Možemo da budemo svesni svih prednosti koje donosi periodični post i keto ishrana, ali ako nismo dovoljno mentalno jaki, verovatno ćemo pokleknemo i da se vratimo na stare navike.
Stoga, odlučili smo da sa vama podelimo jedan trik koji će vam biti od koristi da ostvarite vaše ciljeve, i to ne samo kada je u pitanju skidanje vaših kilograma već će vam ovaj trik biti koristan za bilo koje ciljeve koje druge životne ciljeve.
Naime, glavni problem leži u našem emocionalnom donošenju odluka. Često ćemo biti u prilici da kažemo:
Ne volim kelj, pa ga neću jesti. Ne volim ribu, pa je neću jesti.
Slično tome, reći ćemo:
Ja mnogo volim slatko, ne mogu da živim bez slatkog.
Ili:
Ja ne mogu da živim bez hleba, i drugog testa…
Kada sebi konstantno govorimo takve priče, pre ili kasnije naša volja će da popusti i pre ili kasnije ćemo da posegnemo za tom krofnom ili kroasanima i šejk od kelja ćemo zameniti nečim ukisnijim, iako to što je možda ukusnije nije najbolje za naše zdravlje i često će nas udaljati od ciljeva koje smo zacrtali.
Do takvog razmišljanja dolazi zato što razmišljamo kratkoročno.
Sada mi se jede slatko, slatko će me učiniti srećnim i zato ću sada da pojedem tu čokoladu, mogu valjda sebi nekada da udovoljim.
U nama živi mala emocionalna zver koja se hrani našim emocijama i koja zahteva da bude nahranjena odmah bez obzira da li nam te emocije donose nešto dobro.
Zato ćemo brzo da pojedemo tu čokoladu, prijaće nam taj nagli rast šećera u našem krvotoku, a onda nastupa kajanje.
Kada mala emocionalna zver koja boravi u našem biću bude zadovoljena i kada na scenu stupi razum, govorićemo sebi:
A zašto sam morao/morala da pojedem tu čokoladu, sada nikada neću doći do linije kakvu želim da imam?
Dakle, taktika koju bi u ovom slučaju trebalo da primenimo jeste da razmišljamo dugoročno. Pre nego što zgrabimo tu čokoladu i smažemo je, trebalo bi reći:
Ova čokolada će mi prijati, ali će me udaljiti od dugoročnih ciljeva.
Dakle, moramo da razlikujemo naše ciljeve od ciljeva male emocionalne zveri koja stanuje u nama.
Drukčije rečeno, razum bi trebalo da bude odgovoran za donošenje naših, odluka, a ne emocije. To ne znači da bi trebalo potisnuti emocije i želje koje, jer to potiskivanje emocija može da vodi u druge probleme, koji nisu predmet ovog članka, ali dobro je da ih budemo svesni.
Umesto toga, trebalo bi biti svestan svojih emocija i želja; trebalo bi ih prepoznati i reći sebi:
OK, moja mala emocionalna zver želi da jede nešto slatko, ali joj neću udovoljiti jer imam više ciljeve koje želim da ostvarim; moj cilj je da skinem višak kilograma.
Neko vreme će vam biti teško i borićete sa vašim emocijama, i vašim porivima za slatkim, ali ubrzo vaša želja za slatkim će splasnuti i vaša mala zver će se utišati, baš kao i dete koje plačem pokušava da dobije ono što želi, prestane da plače kada shvati da neće dobiti koliko god bude plakalo.
Svaki put kada razum pobedi emocije i kada ne pojedete tu čokoladu, osećaćete se mnogo jače i bolje nego da ste je pojeli i svaki sledeći put kada osetite potrebu da jedete nešto što ne bi trebalo da jedete biće vam mnogo lakše da savladate malu emocionalnu zver koja stanuje u vama.
Ne kažem da više nikada ne bi trebalo jesti čokoladu ili bilo koju drugu poslasticu, ali trebalo bi znati da su poslastice nešto što se jede u specijalnim prilikama i ako ih budemo jeli kontrolisano, neće nam naneti štetu, ali o tome nekom drugom prilikom.
Nadam se da će vam ovaj članak biti od koristi, i da ćete uspeti da savladate vašu malu emocionalnu zver i da istrajete u vašim ciljevima.
