Olimpijada stogodišnjaka

Ne, to nije nešto gde gomila matoraca sedi u invalidskim kolicima i pokušava da zadrži svoju balu iznad zemlje, to je nešto gde se stogodišnjaci takmiče u raznim sportskim disciplinama.

A u kojoj to sportskoj disciplini se stogodišnjaci takmiče?

Pa, rekli bismo da ne postoji mnogo sportova predviđenih za stogodišnjake, ali jedna od disciplina u kojoj bi svaki stogodišnjak trebalo da učestvuje jeste igranje sa svojim praunucima ili čukunucima.

Deca su veoma aktivna, vole da trče, skaču, da se zalete, i bez zaustavljanja zagrle. Jedan stogodišnjak, ukoliko ga dete obgrli iz sve snage, može vrlo lako da padne ako nije fizički spreman i ako je prethodnih 80 godina proveo sedeći i ne radeći na svojoj snazi, izdržljivosti, i fleksibilnosti.

Da bismo mogli da se igramo sa decom kada budemo imali 100 godina, trebalo bi da možemo da trčimo, da čučnemo, da skočimo, da podignemo teret od 15 kila, jer toliko otprilike ima prosečan trogodišnjak.

Duboka starost

Svi mi želimo da doživimo duboku starost i da iskusimo ovaj svet što je duže moguće, ali nije poenta živeti dugo; bitno je živeti dugo i biti zdrav, vitalan i ne zavisiti ni od koga drugog.

Tako nešto zahteva dugoročno planiranje; planiranje za nešto što će se desiti za 20, 30, 40, 50 godina; nikada se ne zna.

Svakog dana imamo priliku da uradimo nešto što će se nakon 20 i više godina pozitivno odraziti na naše zdravlje, ali ipak biramo lakši put; da uživamo u kratkotrajnim zadovoljstvima koja ne doprinose našem zdravlju i dugovečnosti.

Uvek nam je lakše da kažemo da ćemo sutra da krenemo u teretanu ili da se vodimo primerom deda Steve koji je živeo 100 godina iako je pušio tri pakle cigareta dnevno i većinu svog vremena provodio na kafanskoj stolici; svi znamo bar jednog deda Stevu.

Ne kaže se džabe:

Pitaće te starost gde ti je bila mladost.

Istina je da genetika igra veliku ulogu kada je u pitanj u dugovečnost i da je deda Steva mogao da radi šta god hoće jer je osvojio džek pot na genetskoj lutriji, ali nije genitika sve; opšte je poznato da je za ispoljavanje genetskih predispozicija (bilo dobrih ili loših) neophodno stvoriti određene uslove.

Da bi neko ko poseduje talenat za muziku postao vrhunski pijanista morate mu obezbediti uslove; što podrazumeva izlaganje klavirskoj muzici, klavir, mentora, prostor i vreme za vežbanje,…

Isto tako, da bi neko ko poseduje talenat za kancer ili alchajmera postao neko ko će od toga da umre, morate mu obezbediti uslove; što podrazumeva lošu ishranu, loš san, nedovoljno fizičke aktivnosti, duvanski dim i druga kancerogena isparenja, mnoštvo stresa i manjak ljubavi… ukratko jedan prilično loš život.

Kao neko ko nije dobio na genetskoj lutriji kada su u pitanju bolesti (sa obe moje linije postoje učestali slučajevi kancera, dijabetesa i demencije), moram dodatno da budem na oprezu kada je u pitanju ispunjavanje uslova za učešće na olimpijadi stogodišnjaka.

U prevodu ne želim da poslednje godine ili poslednju deceniju svog života provedem nekome na teretu, polu-svestan, i u agoniji.

Četiri stuba zdravlja

Ono što sam naučio slušajući razne doktore koji se bave istraživanjem dugovečnosti je da postoje četiri stuba zdravlja:

1. Spavanje
2. Isharana
3. Fizička aktivnost
4. Stres

Spavanje

Spavanje je veroatno najvažniji stub zdravlja. U toku sna se obavlja mnoštvo bitnih funkcija u našem mozgu i ako ga uskratimo za tako nešto taj organ će izubiti mogućnost da adekvatno reguliše aktivnosti jednog kompleksnog sistema poput ljudskog organizma.

Povodom spavanja, postoji nekoliko stvari koje možemo da uradimo da bismo poboljšali kvalitet sna:

• trebalo bi spavati osam sati svakog dana;
• sat vremena pre nego što odemo u krevet neophodno je da izbacimo bilo kakve ekrane iz upotrebe;
• ne bi trebalo piti alkohol pre spavanja;
• maske i čepovi za uši su od velike pomoći;

Ishrana

Kroz hranu unosimo energiju za pokretanje vozila koje nazivamo ljudsko telo i ako sipamo samo kvalitetno gorivo u njega, ako mu redovno menjamo ulje, i vodimo ga na servis, bolje će nas služiti; baš kao i pravi automobil.

Što se ishrane tiče postoji nekoliko stvari koje su bitne ako želimo da ostanemo zdravi:

• trebalo bi izbegavati prerađene šećere i ugljene hidrate; znam, ovaj deo svima najteže pada jer svi volimo hleb, burek, kiflice i druge đakonije, ali nisu baš najbolji za naše zdravlje;

• trebalo bi praktikovati periodični post (intermittent fasting), koji je potpuno na mestu. U prevodu u osam sati nagurajte 2-3 obroka i onda 16 sati nemojte jesti ništa osim vode, soli, kafe (bez šećera i mleka), i čaja (opet bez zaslađivača i mleka). Na taj način pokreće se nešto što se zove autofagija i to je najkraće rečeno – reciklaža ćelija; zdrave ćelije pojedu bolesne i iskoriste šta se iz njih može iskoristiti;
• ne bi trebalo jesti ništa između obroka;
• neki savetuju da se bar dva puta godišnje praktikuje duži post od 3-7 dana; što znači da bar 72 sata ne jedete ništa osim vode, kafe i soli; tada je efekat reciklaže ćelija znatno veći. 

Fizička aktivnost

Što se fizičke aktivnosti tiče, tu je sloboda izbora veća. U principu, radite ono što volite (basket, fudbal, plivanje, trčanje, HIIT, teretana,… ili kombinacija toga) minimum 4 puta nedeljno u trajanju od 40 minuta.

Šetanje nije fizička aktivnost već puko hodanje, osim ako vam od toga naglo skoči puls, ali čak je i šetanje bolje od konstantnog sedenja; naša tela su jednostavno stvorena za kretanje i ako ih ne koristimo, zarđaju.

Ono što mnogi stručnjaci preporučuju jeste da se kombinuju vežbe snage, kardio i vežbe istezanja. 

Vežbe snage su vežbe sa tegovima ili bez tegova u kojima ćete povećati svoju snagu time što ćete doći do maksimalnog broja ponavljanja određenih kompleksnih vežbi.

Najbolje kompleksne vežbe snage koje možete raditi su mrtvo dizanje, čučanj, benč pres, rameni potisak ili vojnički potisak, 

Vežbe bez tegova su sklekovi, zgibovi, propadanja, bugarski čučanj, i sl.

Kardio vežbe predstavljaju vežbe koje aktiviraju velike mišiće, pre svega noge i samim tim ubrzavaju rad srca koje je tada primorano da pumpa mnogo krvi u opterećene mišiće.

Tu spada trčanje,brzo hodanje, vožnja bicikla, preskakanje vijače, veslanje i sl.

Istezanje je bitno jer kako starimo naši mišići, ligamenti i tetive, postaju sve manje elastični i jedini način da taj proces usporimo je da radimo vežbe istezanja; možemo raditi jogu ili proste vežbe istezanja u kojima ćemo svakodnevno pomerati granice naše elsatičnosti.

Stres

Ironično je da u danešnjem vremenu imamo najmanje potrebe za stresom, a izloženi smo mu više nego ikada.

Stres je dobra stvar kada smo životno ugroženi možemo da trčimo brže nego ikada.

Međutim, u današnjem vremenu, ne preti nam opasnost od divljih zveri, ali se zato često brinemo o tome šta drugi misle o nama, da li ćemo uspeti da udovoljimo nadređenima, ili o nekim drugim stvarima na koje ne možemo da utičemo, i na žalost te naše brige izazivaju istu reakciju kao kada nas juri divlja zver.

Organizam može da bude u dva stanja:

• Stres, kada se borimo za goli život, ili se brinemo šta komšija misli o nama;
• Stanje rasta, kada nam ništa ne preti;

Nažalost, većina nas je hronično pod stresom što se veoma loše odražava na naše zdravlje. Kao što se da primetiti, stres je komponenta na koji najmanje možemo da utičemo, ali postoje stvari koje mogu da doprinesu nižoj dozi stresa kao na primer:

• meditacija
• izbegavanje ljudi i situacija koji nam povećavaju nivo stresa
• drugi, razni vidovi relaksacija poput masaža, slušanje muzike, šetnje u prirodi,…
• promena posla ili sredine

Mentalno zdravlje

Pored četiri stuba zdravlja, koja u velikoj meri doprinose fizičkom zdravlju, neophodno je imati u vidu i mentalno zdravlje.

Iskreno verujem da mozak, baš kao i telo, moramo da treniramo kako bi ostao u formi. Postoji mnoštvo načina i malih stvari koje možemo svakodnevno da uradimo kako naš mozak ne bi zakržljao.

Na primer, možemo da čitamo knjige, da vodimo dnevnik ili blog, da rešavamo ukrštene reči, sudoku, igramo šah, da učimo strani jezik, da stičemo nove veštine, da sviramo neki muzički instrument; najkraće rečeno da rešavamo zanimljive probleme, a mogućnosti su beskonačne.

Dakle, ako želite da učestvujete na olimpijadi stogodišnjaka, ovo su koraci koje možete odmah da preduzmete.

Dakle, vidimo se za 60-ak godina ili ne?

Tekst je dobrim delom preuzet sa sajta ivanbacic.com

Preporučujemo iz naše prodavnice