Motivacija

Koja je osobina ključna za uspeh

Kada ste učitelj živite u prokletstvu Platonove alegorije pećine; znate nešto što drugi ne znaju, ali čak i kada ih naučite nečemu, shvatite da to nije dovoljno da dođe do promene ili uspeha uopšteno.

Kao učitelj, neuspeh onih koje obrazujem doživljavam kao sopstveni neuspeh.

Sanja i ja vas na ovom kanalu učimo o štetnosti šećera i prerađenih ugljenih hidrata, pre svega žitarica, ali i pored znanja koje ljudi koji nas prate steknu, oni nastavljaju da jedu sve što ne bi trebalo da jedu, i to je veoma bolno, posebno jer nam je stalo da pomognemo.

Pitam se, koja je ključna osobina neophodna da bi došlo do promene; bilo na ličnom ili na globalnom planu?

Znanje

Prvo što se nameće je znanje., ali smo već ustanovili da znanje nije dovoljno.

Ako znamo da nešto što radimo, na primer pušenje, nije dobro za nas, onda bi to trebalo da prestanemo da radimo. Zar ne?

Svi znamo koliko je pušenje štetno, čak iako ne znamo, vrlo lako to možemo da saznamo sa pakovanja cigareta, ali da bismo ostavili cigarete potrebno je nešto drugo, što nije znanje.

Isti slučaj je sa ishranom; mnogi znaju da su šećer i drugi prerađeni ugljeni hidrati loši za zdravlje, da direktno povezani sa gojaznošću, dijabetesom, srčanim oboljenjima, kancerom, alchajmerom, ali to nas ne sprečava da jedemo slatko, da jedemo testo, kad god za to imamo prilike.

Nije bitno samo znanje o važnosti promene, već je neophodno posedovati i znanje o tome kako izvršiti promenu.

  • Ako želimo da smršamo moramo znati kako ćemo to učiniti.
  • Ako želimo da ostavimo pušenje, moramo da znamo kako ćemo da prebrodimo krize.
  • Ako želimo da spremimo ispit, moramo da znamo kako se sistematski uči, koliko ja san bitan za transfer informacija iz frontalnog dela mozga u regiju odgovornu za dugotrajno pamćenje

Ali znanje, samo po sebi, kao što smo videli, nije dovoljno.

Želja

Da li je želja ključna za promenu?

Mark Tven je jednom rekao:

Ostaviti pušenje je nešto najlakše na svetu. Znam, jer sam to učinio već hiljadu puta.

Mark Tven

Ako ste pušač, ili ako ste bili pušač, ili ako poznajete nekog ko je pušač, znate da nijedan pušač ne manjka željom za ostavljanjem ove loše radnje. Često ćete od pušača čuti: “Želim da ostavim pušenje!” ili “Od sutra ostavljam cigarete!” A, onda se ne dogodi ništa.

Isti slučaj je sa odlaskom u teretanu, sa skidanjem kilograma, sa promenom ishrane, sa spremanjem ispita, sa suočavanjem sa bilo kojom drugom životnom promenom koja zahteva da u njeno ostvarivanje unesemo određeni rad i trud.

Još jedan klasičan primer koji pokazuje da želja nije ključna za promenu jeste činjenica da mnogi žele da nauče da sviraju neki muzički instrument, dakle imaju želju, ali nedostaje im nešto da prođu kroz taj bolan proces sticanja znanja i veštine; nisu spremni da vežbaju.

Možda najbolji primer da želja nije dovoljna, jeste što veliki broj ljudi želi da bude bogat, da zarađuje više, ali ako bi to moglo bez mnogo truda; da nam šef poveća platu, a da nam ne poveća obaveze; da dobijemo na lutriji; da nasledimo neko bogatstvo; da nađemo kofer pun para ili neki dijamant…

Disciplina

Kada smo ustanovili da znanje i želja nisu dovoljni, ono što se iduće nameće kao ključni faktor za uspeh jeste disciplina da se plan sprovede u delo.

Za nekog kažemo da je disciplinovan ako se drži pravila ili ako se drži plana kog je zacrtao; svakodnevno odlazi u teretanu, svakodnevno se zdravo hrani, svakodnevno uči za ispit, svakodnevno vežba klavir…

A šta je sa ljudima koji su disciplinovani u jednoj sferi, a u drugoj nisu?

Na primer:

  • svakodnevno vežbaju, imaju znanje o hrani, imaju želju da budu zdravi i da se hrane zdravo, ali i dalje jedu hranu koja ne predstavlja baš najbolji izbor;
  • svakodnevno piju lekove za pritisak, što zahteva disciplinu, imaju znanje o hrani, imaju želju da ozdrave, ali ne mogu da izbace šećer iz ishrane;
  • završili su medicinski fakultet, što zahteva disciplinu, imaju znanje o fiziologiji čoveka, imaju želju da ostave cigarete, ali ne mogu da se nateraju;
  • mnogi ustaju svako jutro u 5 i odlaze da rade posao koji mrze; to zahteva izuzetnu disciplinu;

Motivacija

Iako motivacija može da deluje isto što i želja, postoji veoma bitna razlika jer možemo da imamo želju da uradimo nešto, ali ako nismo motivisani, nećemo to i uraditi.

Druga razlika je što motivacija može da dolazi spolja, dok želja uvek dolazi iznutra.

Imamo želju da ostavimo cigarete, a jedan od motiva za ostavljanje cigareta je novac; zamislite koliko bismo samo novca uštedeli kada bismo ostavili cigarete?

Tačno je, ta motivacija nikad ne pali kada je u pitanju ostavljanje cigareta. Novac, ali ni očuvanje zdravlja, očuvanje životne sredine, nisu dovoljno dobri motivi za ostavljanje cigareta.

Motivacija često dolazi kao proizvod znanja i/ili želje.

Znamo da nas slatko goji, znamo da ćemo smršati ako prestanemo da jedemo slatko, želimo da smršamo, a razlog iz kog želimo to da uradimo predstavlja izvor naše motivacije; želimo da smršamo da bismo se dopali potencijalnom partneru, da bismo lepše izgledali, da bismo obukli haljinu koju nismo nosili 10 godina…

Volja

Volja predstavlja našu sposobnost da svesno upravljamo ponašanjem u postizanju postavljenog cilja.

Ako imamo volju da naučimo da sviramo klavir, proći ćemo kroz sve neophodne korake da steknemo tu veštinu.

Ako imamo volju da ostavimo cigarete, proći ćemo kroz sve neophodne korake da bismo ostavili cigarete.

Problem sa voljom je što se svakodnevno budimo sa određenom dozom volje i svaki put kada donosimo odluku, koliko god trivijalno delovala, mi trošimo određenu dozu te volje.

  • Šta ću da pojedem za doručak? Jaja ili krofnu?
  • Šta ću danas da obučem?
  • Kako ću da idem na posao (peške, biciklom, autobusom, autom…)

Na kraju dana, ako smo doneli više odluka nego što možemo, često ćemo reći:

  • “nemam volje da učim,”
  • “nemam volje da ostavim pušenje”,
  • “nemam volje da vežbam,”
  • “nemam volje da čitam knjigu,”
  • “nemam volje da se hranim zdravo,”

I umesto da učimo, gledaćemo seriju, zapalićemo cigaretu, sedećemo na kauču, i jesti čips, i do promene nikada neće doći.

Da li nam je potrebno od svega po malo?

Ispostavlja se da jeste, ali i nije.

  • Znanje nam je preko potrebno, jer bez znanja nećemo imati ni želju, ni motivaciju, a samim tim ni disciplinu, a ni volju da nešto uradimo.
  • Ako imamo znanje, a nemamo želju, nijedna od drugih osobina nam neće igrati ulogu.
  • Ako imamo sve osim discipline koja će nas naterati da se svakog dana pojavimo i odradimo posao, teško da ćemo uspeti.
  • Ako nam nedostaje motivacija, brzo ćemo odustati.
  • Ako nam nedostaje volja, nećemo ni početi.

Reklo bi se da smo prokleti, jer kako god okrenemo, pre ili kasnije će se dogoditi da potrošimo našu volju, ostanemo bez motivacije, izgubimo disciplinu, a možda izgubimo i želju.

A šta ako imamo sve, imamo znanje, imamo želju, imamo disciplinu, motivisani smo, voljni smo, a opet ne uspemo?

U tom slučaju, znači da imamo viška; imamo nešto što nam ni po koju cenu ne treba; imamo izgovor;

  • star sam
  • mlad sam
  • to mi je u krvi
  • glup sam
  • roditelji me nisu voleli
  • moj brat je bio siledžija
  • stidljiv sam
  • devojka me je ostavila
  • nemam vremena
  • skupo je
  • nema koristi
  • stidljiv sam
  • niko me ne voli
  • umoran sam
  • gladan sam
  • nervozan sam/nemam živaca
  • nemam para
  • teško mi je
  • nisam takva osoba
  • svi su bolji od mene
  • ne isplati se

Izgovora je bezbroj, a dovoljan je samo jedan da nas sputa u donošenju bilo kakve promene u našim životima.

Zato, ako želimo da uspemo u nečemu, moramo da shvatimo jedno:

Nema izgovora.

Prvobitno obljavljeno na ivanbacic.com


Sve ovo ćemo vam poslati potpuno besplatno, kliknite na link i recite nam na koju mejl adresu da pošaljemo.

Obećavamo da nećemo slati spam jer i sami ne volimo spam i da nećemo zloupotrebljavati niti deliti vaše podatke.