Šta je holesterol?

Svi smo čuli za holesterol. To je nešto što se nalazi u masnoj hrani i što bi trebalo da izbegavamo po svaku cenu. Znamo da postoji dobar i loš holesterol. Ali zašto je loš holesterol loš i da li je zaista loš? Koja je njegova uloga? Da li bi zaista trebalo da ga izbegavamo? Da li znate da telo proizvodi sopstveni holesterol?

Kada uradimo krvnu sliku, u odeljku “lipidi” što znači masti, naći ćemo HDL, takozvani dobar holesterol, i LDL, takozvani loš holesterol i u tom odeljku nalazi se još nešto što znamo kao trigliceridi. Ali šta je zapravo to i zašto nas doktor grdi i kaže nam da smanjimo unos masnoća kada nam je povišen LDL i šta da radimo ako nam je nizak HDL? I kakve veze imaju trigliceridi sad?

Kompletna ta priča o holesterolu, da li je zaista štetan i koliko je štetan, je prilično kompleksna i moraću da upotrebim sve svoje pripovedačke veštine kako bih vam što je jednostavnije moguće predstavio ovaj složen sistem.

Napomena:

Pre nego što nastavim, dužan sam da naglasim da nisam lekar, i da je čitav ovaj sadržaj informativnog karaktera. Ovaj sadržaj ni u kom slučaju ne može da zameni profesionalni, medicinski savet, dijagnozu, ili tretman. Ukoliko imate zdravstvenih poteškoća, posavetujte se sa lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom. Ni u kom slučaju nemojte zanemariti profesionalni lekarski savet i ne odlažite odlazak kod lekara zbog nečega što ste videli ili pročitali kod nas.

Krenućemo od nečega što nije holesterol, ali je veoma bitno za čitavu priču. 

Trigliceridi

Triglicerid je vrsta masnoće koju možemo naći u krvi, a ćelije mogu da iskoriste ovu masnoću za proizvodnju energije. Triglicerid bukvalno znači jedan glicerol i tri masne kiseline vezane za njega.

Trigliceridi se unose kroz masnoće u ishrani, ali se ugljeni hidrati takođe mogu pretvoriti u trigliceride i skladištiti u masnim ćelijama. To se posebno dešava kada razvijemo insulinsku rezistenciju i kada naše telo nije u mogućnosti da iskoristi glukozu, jer ćelije odbijaju da reaguju na insulin, onda insulin pretvara tu glukozu u triglicerid i skladišti ga u masnim ćelijama.

Holesterol

LDL, HDL, na vašim nalazima ne predstavljaju holesterol. Tačno je da LDL i HDL sadrže holesterol, ali oni nisu holesterol. O njima ćemo nešto kasnije, a sada da vidimo šta je holesterol.

Holesterol je supstanca koja ima veoma značajnu ulogu u našem organizmu.

• Pre svega holesterol je zadužen za snabdevanje hormona sirovim materijama i ima određenu ulogu u sintezi pojedinih hormona.
• Druga svrha holesterola je izgradnja ćelijskih membrana. Svaka membrana svake ćelije u našem telu izgrađena je većim delom od holesterola. Dakle, holesterol je gradivni materijal naših ćelija.
• Holesterol je takođe gradivni materijal našeg mozga i nervnih ćelija.
• Jedna od uloga holesterola je da potpomaže proizvodnju D vitamina i proizvodnju žuči, koja pomaže varenju masti u tankom crevu.

Sve u svemu, holesterol je toliko značajna supstanca za naš organizam da je naše telo sposobno da samostalno proizvodi holesterol. Štaviše blizu 75% holesterola (3000mg) koji se trenutno nalazi u nama je naše telo samo stvorilo, a svega 25% holesterola je poreklom iz ishrane. I što mi manje unosimo holesterola putem ishrane, naše telo će više da ga proizvodi, prosto jer je telu potreban holesterol da bi opstalo.

Šta trigliceridi i holesterol imaju zajedničko?

Holesterol i trigliceridi su hidrofobni, što znači da ne mogu da se mešaju sa vodom, a pošto se sve hranljive materije prenose putem krvi, koja je većim delom voda, za prenos ovih materija kroz krv su potrebna “vozila”, a ta vozila nazivamo lipoproteini; lipo znači mast, protein je protein, pa su lipoproteini supstance koje se sastoje od masti i proteina.

Dave Feldman, nezavisni istraživač, je u svojoj prezentaciji predstavio lipoproteine kao brodove, jer oni to donekle i jesu; brodovi za prevoz hidrofobnih materija kroz krvotok, uključujući holesterol i trigliceride.

Koji su različiti lipoproteini? 

Postoji 5 osnovnih lipoproteina, i oni se najviše razlikuju po svojoj gustini.

Kada kroz ishranu unesmo mast, ona se pretvara u trigliceride, da bi ti trigliceridi dospeli do naših ćelija, kao što smo već rekli, za njihov prevoz potrebna su prevozna sredstva, u vidu lipoproteina.

Lipoprotein koji je odgovoran za prenos triglicerida iz ishrane, nazivamo “hilomikron” (chylomicron) od grčkog “chylo” što znači sok, i “micron”, što znači sutno/malo. Hilomikron je poznat još kao ULDL (Ultra Low Density Lipoprotein), odnosno lipoprotein ultra male gustine. Ako nešto ima malu gustinu, samim tim znači da je veće od nečeg što ima veliku gustinu. Pa za hilomikron možemo reći da je lipoprotein najvećeg prečnika.

Hilomikron se stvara kada jedemo i putnici u hilomikronu su trigliceridi (90%), fosfolipidi (3%), holesterol (5%), protein (2%). 

Hilomikron počinje svoju putanju u tankom crevu, ulazi u krvotok, i putuje krvotokom snabdevajući ćelije potrebnim materijama.

Kada hilomikron završi svoju putanju u krvotoku, on odlazi u jetru nosivši sa sobom ostake materija koje ćelije nisu iskoristile i kompletan hilomikron se razgrađuje i ostaje u jetri kako bi kasnije mogao da se iskoristi za neke druge svrhe.

Dakle, rekli smo već da se hilomikron stvara kada jedemo, a šta se dešava kada ne jedemo, tj. kada postimo, a našim ćelijama su potrebni trigliceridi ili fosfolipidi ili holesterol koji služe za izgradnju ćelijskih membrana?

U tom slučaju, jetra počinje da stvara jedan potpuno drugi lipoprotein, u njemu se takođe nalaze sve materije koje se nalaze i u hilomikronu. 

Najveći lipoprotein kog jetra stvara je VLDL (Very Low Density Lipoprotein) odnosno lipoprotein veoma male gustine i on je nešto manji od hilomikrona.

Putnici na VLDL brodu su takođe trigliceridi (55%), holesterol (20%), protein (8%), fosfolipidi (17%) i druge masti. Ali, pored ovih putnika, VLDL prenosi i vitamine koji su rastvorljivi isključivo u mastima. (A,E,D,K1,K2). 

Lipoprotein možemo da zamislimo kao loptu sastavljenu većim delom od masti, obavijenu slojem proteina koji omogućuje transport te lopte kroz krvotok. 

Trigliceridi koji se nalaze u VLDL su uzeti ili iz jetre (pošto se VLDL stvara u jetri) ili su uzeti iz drugih masnih ćelija, i pošto VLDL nastaje u jetri, on svoju putanju počinje upravo iz jetre. 

Dok VLDL putuje kroz krvotok, on bukvalno kao konobar nudi ćelijama ono što bi moglo da im treba. Nekim ćelijama treba holesterol, nekima trigliceridi, nekima vitamin, nekima od svega po malo. 

Zanimljivo je da vitamin E, u saradnji sa VLDL-om ima zadatak da uklanja patogene, poput virusa i bakterija. I ukoliko lipoprotein ostane bez vitamina E, on će se sam vezati za patogen kako bi ga uništio i uklonio iz organizma.

Putujući, dakle, kroz krvotok, VLDL gubi sve više svog sadržaja, i zahvaljujući još nekoj razmeni materija i drugim procesima, njegova gustina se povećava, a sama materija smanjuje svoju veličinu, pa VLDL, vremenom postaje IDL (intermediete densiti lipoprotein), odnosno lipoprotein srednje gustine, da bi na kraju postao LDL (low density lipoprotein), odnosno lipoprotein male gustine, koga znamo još kao loš holesterol.

LDL većim delom nosi holesterol (53%), ali ne zato što se povećala količina holesterola u njemu, već zato što je nestao veći deo triglicerida koji su se bili nalazili u lipoproteinu. Drugi putnici su trigliceridi (6%), fosfolipidi (21%), protein (20%)

Ako bismo opet zamislili VLDL kao konobara koji je na svojoj tacni imao dva različita jela (uzećemo samo holesterol i trigliceride čisto da bismo uprostili sliku), i odnos tih jela bio je: 90 tanjira triglicerida naspram 10 tanjira holesterola, što znači da je 90% jela triglicerid, a 10% jela je holesterol. 

Recimo sada da većina gostiju u restoranu su uzimali jedno jelo i nakon što je konobar obišao ceo krug u restoranu, ostao je bez većine jela, pa je uzeo manju tacnu, i tako smo dobilii LDL, pa sada na toj manjoj tacni ima 5 tanjira triglicerida i 5 tanjira holesterola, što u procentima izgleda 50% – 50%. 

Da li to znači da u LDL-u ima više holesterola nego u VLDL? Ne! To znači da se promenila razmera.

Dakle LDL je krenuo kao VLDL, obišao čitav krug krvotokom, usput se pretvorio u LDL. 

Iako LDL znamo kao loš holesterol, on ima svoju ulogu u telu. Ovaj lipoprotein, koji najvećim delom nosi holesterol, snabdeva ćelije upravo ovim lipidom koji je bitan za izgradnju ćelijskih membrana, koristi se za sintezu određenih hormona, poput kortizola, estrogena i testosterona.

Ćelije ponekad mogu da dobiju više holesterola nego što im je potrebno, posebno ako imamo povišen LDL holesterol u krvi, ali srećom telo ima rešenje za to. 

Naše telo (jetra i tanko crevo) proizvodi protein pod imenom APO A1, i taj protein kruži krvotokom. Svaka ćelija u našem telu ima receptor za taj protein, i kada se protein veže za ćeliju izvući će iz nje višak holesterola. Taj izvučeni holesterol i protein će se uz pomoć fosfolipida, koji se nalazi u ćelijskoj membrani, i LCAT enzima, pretvoriti u novi lipoprotein kog znamo kao HDL (high densiti lipoprotein), odnosno lipoprotein velike gustine. 

HDL je lipoprotein najmanjeg prečnika i ima najveću gustinu. On je takođe poznat kao dobar holesterol upravo zbog svoje uloge da uklanja višak holesterola iz ćelije, kog kasnije vraća u jetru. HDL se u jetri razlaže i reciklira, baš kao i hilomikron koji se vraća u jetru. 

Sadržina HDL-a izgleda ovako: fosfolipidi (25%), trigliceridi (5%), holesterol (20%), Protein (50%)

Zašto onda LDL holesterol smatramo lošim?

Holesterol se nalazi u čepu (plaku), koji zatvara krvni sud, što dovodi do kardivaskularnih oboljenja, arteroskleroze i srčanog udara i poslednjih nekoliko decenija lekari su verovali da je holesterol uzročnik tog začepljenja krvnih sudova, međutim, ispostavilo se da to nije istina i ovaj naučni članak to potvrđuje.

“Ideja da je povišen holesterol u krvi uzročnik kardiovaskularnih oboljenja je nemoguća jer ljudi sa niskim nivoom holesterola postaju jednako arterosklerotični kao i ljudi sa povišenim nivoom holesterola i njihov rizik da obole od kardiovaskularinih oboljenja je isti ili veći. Hipoteza o holesterolu je živela decenijama zahvaljujući naučnicima koje je statistika dovela u zabludu, i koji su isključivali rezultate istraživanja koja nisu uspela da povežu holesterol sa kardiovaskularnim oboljenjima i koji su ignorisali mnoštvo kontradiktornih posmatranja.”

LDL-C does not cause cardiovascular disease: a comprehensive review of the current literature

Kako dr Berg kaže, samo zato što se LDL nalazi na mestu zločina, ne znači da je zločinac. Holesterol zapravo ima svoju ulogu, a to je da izleči to oštećenje na krvnom sudu koje stvara čep.

LDL je opasan isključivo ako dođe do oksidacije holesterola, jer se takav holesterol upravo nalazi u čepovima krvnih sudova. 

Zanimljivo je da do oksidacije holesterola dolazi u prisustvu insulina i osobe koje imaju insulinsku rezistenciju su znatno podložnije razvijanju čepova u krvnim sudovima samim tim jer se u njihovom krvotoku nalazi više insulina. I to nam govori da nivo LDL-a nije toliko bitan, koliko je bitna naša insulilnska senzitivnost, jer bez obzira koji je nivo LDL-a u našem krvotoku, doći će do oksidacije holesterola ako imamo razvijenu insulinsku rezistenciju.

Postoje 2 tipa LDL holesterola, zvaćemo ih prosto tip A i tib B, i jedan od njih je dobar dok je drugi loš, ali standardna krvna slika neće podeliti vaš LDL na tip A i B, jednostavno ćete doboti ukupnu količinu LDL-a.

Tip A je veći i, “pufnastiji” i lakše plovi krvotokom. On nije uključen u stvaranje blokade u krvnim sudovima.

Tip B je znatno manji i samim tim lakše se zadržava na krvnim sudovima i stvara probleme koji su vezani za srčana oboljenja i arterosklerozu.

Tip A LDL se zadržava neka 2 dana u vašem krvotoku, dok se tip B LDL zadržava i do 5 dana u krvotoku. 

Pitanje je kako da znate koji LDL se nalazi u vašem krvotoku. Iako postoje testovi za to, postoje i drugi načini da se utvrdi tip LDL-a u vašem krvotoku, a to je posmatrajući količinu drugih lipida u vašem krvotoku.

Bez obzira na vrednosti LDL-a u vašem krvotoku, ako imate povišene trigliceride, a smanjen HDL, to može da znači da imate više LDL-a tipa B, tj. lošeg LDL-a.

Ali, ako je vrednost triglicerida mala, i imate visok HDL, verovatno imate više holesterola tipa A, tj. dobrog LDL-a.

S druge strane, ako konzumirate više ugljenih hidrata, a posebno rafinisane šećere imaćete više LDL čestica tipa B.

Holesterol i keto ishrana

Sada kada znamo ponešto o holesterolu, red je da odgovorimo na pitanje koje mnoge brine, a to je šta se dešava sa holesterolom na keto ili LCHF ishrani?

Mnogi pređu na keto ishranu, skinu kilograme, osećaju se mnogo bolje, urade analizu krvi i shvate da imaju povišen LDL holesterol. 

Do rasta LDL-a ne dolazi kod svakog, ali kod nekih ljudi može da se javi, posebno ako naglo skinu kilograme, a razlog tome je upravo zato što na keto ishrani koristimo masti kao gorivo.

Naime, kada koristimo masti kao gorivo, naša jetra će da proizvodi više VLDL-a kako bi snabdevala ćelije energijom, trigliceridi će imati znatno veću potrošnju nego ranije, što će kao rezultat ostaviti mnogo više LDL-a nego što smo ranije imali.

Ako pogledamo našu krvnu sliku, i ako imamo povišen LDL i HDL, a smanjene trigliceride, to onda znači da je dobro. Naše telo koristi trigliceride, oni ne plove besciljno našim krvotokom, i kao nuspojavu toga imamo povišen ukupan holesterol. 

Problem nastaje kada imamo povišene trigliceride u krvotoku, jer to onda znači da naše telo nije u stanju da dobije energiju iz triglicerida i povišeni triglicerdi u kombinaciji sa pivšenim LDL-om i niskim HDL-om nas svrstavaju u rizičnu grupu za razvijanje arteroskleroze i srčanog udara.

Dave Feldmen, je obavio mini eksperiment, koji je bio strogo kontrolisan, i rezultati tog eksperimenta su pokazali da u danima kada bi kroz svoju ishranu unosio više masti, nivo LDL-a je znatno opadao, a u danima kada je unosio manje masti kroz svoju ishranu, nivo LDL-a bi rastao i na osnovu toga koliko je masti unosio prethodna tri dana mogao je da predvidi nivoe LDL-a u svom krvotoku.

Što, sada kada znamo mehaniku sistema dostave triglicerida i ulogu lipoproteina ima mnogo smisla. Kada ne unosimo dovoljno masnoće kroz ishranu, telo je primorano da stvara više VLDL-a kako bi dostavilo neophodnu količinu lipida u ćelije, i kao rezultat toga imamo povišen LDL.

S druge strane, ako unosimo dovoljno masti kroz ishranu, trigliceridi će biti dostavljeni ćelijama putem hilomikrona i samim tim telo neće imati veliku potrebu za stvaranje VLDL-a koji će kasnije biti pretvoren u LDL.

Tako da, ukoliko vam se na keto ili LCHF ishrani dogodi da imate povišen LDL, to možete vrlo lako da regulišete time što ćete povećati unos zasićenih masti, kroz masno meso, tvrde sireve, puter.

Zasićene masne kiseline, uz smanjeni unos ugljenih hidrata, će takođe povećati HDL, takozvani dobar holesterol, što vam može biti od koristi ako imate nizak HDL, što vas samim tim svrstava u rizičnu grupu kada su u pitanju srčana oboljenja.

S druge strane poželjno je da izbegavate rafinisana ulja biljnog porekla jer ova tri istraživanja (1,2,3), pokazuju da konzumiranje ovih ulja značajno povećavaju rizik za srčani udar i kardiovaskularna oboljenja.

Izvori: 

1. Cholesterol Metabolism, LDL, HDL and other Lipoproteins, Animation: https://www.youtube.com/watch?v=9dghtf7Z7fw
2. Lipid & Lipoprotein Processing Part 1: https://www.youtube.com/watch?v=NoupEo5eB5U
3. Lipid & Lipoprotein Processing Part 2 – Chylomicron Metabolism: https://www.youtube.com/watch?v=B2rOqe8e75E
4. Lipid & Lipoprotein Processing Part 3 – Formation of LDL and HDL:https://www.youtube.com/watch?v=PQcJRvbBI8M
5. What is LDL Cholesterol? | Dr.Berg on LDL Bad Cholesterol – Part 4: https://www.youtube.com/watch?v=GC9V1TWYLo4&t
6. You Have Good and Bad LDL (low-density lipoprotein: https://www.youtube.com/watch?v=LYbPiqO5ZXE
7. Bad Cholesterol (LDL) is NOT Cholesterol and Is NOT Bad!: https://www.youtube.com/watch?v=nsISdNl2tWo&t
8. Nascent HDL formation in hepatocytes and role of ABCA1, ABCG1, and SR-BI: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3276468/
9. LDL receptor: https://en.wikipedia.org/wiki/LDL_receptor
10. Biochemistry, Lipoprotein Metabolism: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK553193/
11. High-density lipoprotein: https://en.wikipedia.org/wiki/High-density_lipoprotein
12. Low-density Lipoprotein Subclass Patterns and Lipoprotein Response to a Reduced-Fat Diet in Men: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/8299884/
13. The most important thing you probably don’t know about cholesterol: https://physicalrules.com/edslessons.com/Historical_Science/SmallLargeLDL.html
14. What is Advanced Lipid Testing?: https://www.heartplace.com/services-advanced-lipid-testing
15. Saturated fat is not the major issue: https://www.bmj.com/content/347/bmj.f6340/rr/669222
16. Apolipoprotein A1: https://en.wikipedia.org/wiki/Apolipoprotein_A1
17. LDL-C does not cause cardiovascular disease: a comprehensive review of the current literature: https://www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/17512433.2018.1519391
18. Evidence That Acute Insulin Administration Enhances LDL Cholesterol Susceptibility to Oxidation in Healthy Humans: https://www.ahajournals.org/doi/10.1161/01.ATV.19.12.2928
19. Saturated Fats and Health: A Reassessment and Proposal for Food-based Recommendations: JACC State-of -the-Art Review: https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0735109720356874
20. Corn Oil in Treatment of Ischaemic Heart Disease: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2166702/pdf/brmedj02398-0041.pdf
21. Re-evaluation of the traditional diet-heart hypothesis: analysis of recovered data from Minnesota Coronary Experiment (1968-73): https://www.bmj.com/content/bmj/353/bmj.i1246.full.pdf
22. KETO Increased Your Cholesterol?? (Here’s why It’s OK): https://www.youtube.com/watch?v=-QwD4xoSmRg&t=79s
23. A Simple Guide to Cholesterol on Low Carb: https://cholesterolcode.com/a-simple-guide-to-cholesterol-on-low-carb/
24. Cholesterol Basics 101 by Dave Feldman & Dr. Berg: https://www.youtube.com/watch?v=JkZvFjW82Mk&t

Preporučujemo iz naše prodavnice