Šta se dešava dok spavamo i koje su posledice lošeg spavanja?

Spavanje je jedan od četiri stuba zdravlja, ako ne i najvažniji od njih, ali mu iz nekog razloga ne posvećujemo dovoljno pažnje i rađe ćemo na prvo mesto staviti ishranu, fizičku aktivnost ili stres.

U poslednjih nekoliko decenija nauka je posvetila mnogo više pažnje spavanju i pokušala je da odgonetne zbog čega spavamo i koji se to procesi odvijaju u našem telu dok spavamo. Jedan od lidera u polju spavanje je Metju Voker, naučni istraživač i autor knjige Zašto spavamo, u kojoj se nalaze odgovori na mnoga pitanja koja nas muče povodom spavanja.

Pored toga što je napisao knjigu koju bi prosečan čovek, bez mnogo naučnog znanja, trebalo da razume, Metju često gostuje u podkastima gde odgovara na pitanja njegovih domaćina ili same publike. 

Baš jedan od tih podkasta je nedavno objavljen što me je navelo da još jedanput razmišljam na temu sna i da vam predstavim moju interpretaciju Metjuovih predavanja.

Jedna od mojih omiljenih pogleda na spavanje je kroz evolucijsku lupu:

naime, svrha svakog živog bića može da se sveda na “preživi i reprodukuj se”. 

Da bismo preživeli moramo da jedemo, pijemo vodu, i da se zaštitimo od predatora, a da bismo produžili vrstu moramo da stupimo u intimne odnose sa suprotnim polom iste vrste, da zaštitimo mladunčad od predatora, da ih nahranimo, i da ih naučimo kako da se staraju sami o sebi kako bi jednog dana na njih došao red da produže vrstu.

Shodno tome, svi mi provedemo dobar deo dana radeći makar jednu od malo pre pomenutih stvari, a najčešće ih činimo sve.

A, onda na red dođe spavanje i ovde ću pokušati da parafraziram Metju Vokera, jer sam ne umem bolje da kažem.

Gledano iz evolucijske perspektive, spavanje je najbizarnija radnja koji jedno živo biće može da obavlja; toku spavanja nismo u potrazi za partnerom, ne reprodukujemo se, ne staramo se o mladuncima, ne donosimo hranu, i veoma smo lak plen predatorima.

Kad bi se spavanje baziralo samo jednoj od maločas nabrojanih stavki, a posebno ako uzmemo u obzir da se zaista bazira na odustvu čitavog kompleta radnji koje ne obavljamo dok spavamo, prirodna selekcija je imala svaki razlog da eliminiše spavanje kao radnju koju će obavljati buduće generacije.

Gledajući širu sliku, spavanje je evoluiralo zajedno sa životom na ovoj planeti i izborilo se kao jedna od glavnih funkcija jedinki duž čivate jedne grane evolucije.

Ako spavanje nije zaslužno za obavljanje izvesnih vitalnih funkcija, onda je ono najveća greška koju je majka priroda mogla da napravi, ali zahvaljujući modernim naučnim saznanjima, sada znamo da spavanje nike pacerski potez majke prirode već ono zaista igra ključnu ulogu kod određenog broja živih bića.

Zašto spavamo

Ovaj format je suviše kratak da bismo ulazili u detalje svake funkcije spavanja, ali nabrojaćemo neke od njih. Spavanje je odgovorno:

• skladišćenje informacija iz kratkotrajnog u dugotrajno pamćenje;
• čišćenje otpadnog materijala koji se taloži u našem mozgu i koji je glavni uzročnik Alchajmerove bolesti;
• oporavak mišića; u toku sna se luči ljudski hormon rasta koji je, između ostalog, odgovoran za oporavak oštećenog mišićnog tkiva;
• emocionalnu stabilnost; ponovno preživljavanje stresnih događaja kroz snove kako bismo ublažili emotivnu reakciju na isti ili buduće slične događaje;
• rešavanje problema; zato često čujemo da je problem najbolje prespavati pre nego što pokušamo da pronađemo njegovo rešenje;
• kreativnost; mnoga umetnička dela i druga idejna rešenja su nastala kao posledica spavanja, odnosno snova;

Šta se dešava ako ne spavamo?

Iako možda još uvek nije kristalno jasno šta i kako se sve obavlja u toku spavanja, krajnje je jasno šta sve može da uzrokuje nedostatak sna:

• dovoljno je da neko 5 dana uzastopno spava 4-5 sati kako bi mu nivo testosterona bio jednak nivou nekoga ko je 10 godina stariji od njega;
• dovoljno je da svega jednu noć spavamo sat vremena kraće kako bi se rizik za srčani udar tog dana povećao za 25% posto, ovo se iznova i iznova pokazuje prilikom prebacivanja sa letnjeg na zismko računanje vremena;
• hroničan nedostatak spavanja se smatra glavnim uzročnikom Alchajmerove bolesti;
• usled neispavanosti dolazi do povećanog lučenja grelina, hormona koji nas čini gladnim, što znači da ćemo neispavani mnogo više jesti, da ćemo birati lošiju hranu i da ćemo rizikovati da obolimo od gojaznosti, dijabetesa, i srčanih oboljenja;
• nedovoljno spavanja znači više stresa, što dalje vodi do lošeg sna, što opet vodi do više stresa i tako ulazimo u jedan začarani krug;
• nenaspavani mnogo češće donosimo loše odluke;
• nenaspavani mnogo lošije pamtimo i opada nam sposobnost učenja;
• nenaspavani vozači mnogo češće završe u saobraćajnim nesrećama nego naspavani;

Moderan pogled na spavanje

Spavanje očigledno ima određenu biološke funkcije koje su značajne, kako za naše telo, tako i za naš um, i da bismo bili zdravi ova radnja bi trebalo da dobije prioritet u našim životima.

Izreka – spavaću kad umrem, može da nam se ostvari i pre nego što bismo to želeli, jer je nedostatak sna direktno povezan sa životnim vekom.

U modernoj kulturi se spavanje gledao kao neko puko gubljenje vremena, razni gurui produktivnosti nas uče da bi trebalo što ranije da ustanemo i što kasnije da odemo na spvanje kako bismo što više stvari u toku dana obavili, ali i ne shvataju koju cenu plaćamo nedovoljnim spavanjem.

Prekratko spavanje se nadoknađuje beskonačnim ispijanjem kafe i energetskih pića, a ljudi koji su prezauzeti se postavljaju na pijedestal uzora životnog stila.

Iako ne postoji idealan obrazac spavanja za svakoga, nekome više prija da ranije legne i ranije ustane, nekima prija da kasnije legnu i kasnije ustanu, a treći se nalaze negde u sredini, jasno je da je manje-više svima potrebno 7-9 sati spavanja, gde je 8 neka zlatna sredina.

Postoje ljudi koji mogu da prođu bez posledica i sa manje od 8 sati spavanja, ali šanse da smo mi jedan od njih su jednake onima da će nas udariti grom.

Kako popraviti san

Pored kvantiteta sna, bitan je i kvalitet, što znači da ne bi trebalo da se budimo u toku spavanja, a kada se izjutra probudimo trebalo bi da se osećamo svežim. Ako se nakon buđenja ne osećamo tako, znači das bi trebalo da preduzmemo izvesne mere kako bismo popravili naš san, što može biti da izbegavamo ekrane i druga jarka svetla bar 2 sata pre odlaska u krevet, da uvedemo fizičku aktivnost u naše rutine, da jedemo manje šećera pre spvanja; da uopšteno ne jedemo ništa 2-3 sata pre odlaska u krevet, da izbegavamo stresne situacije, radnje i misli pre spavanja, da se postaramo da nam je prostorija dovoljno hladna za spavanje; idealna temperatura je od 16-19 stepeni; krevet u kom spavamo bi trebalo da nam služi samo za spavanje, a nikako za gledanje TV-a, listanje društvenih mreža i druge stimulacije, jer na taj način može da se ostvari veza između kreveta i moždanih aktivnosti koje će direktno uticati na stvaranje nesanice ili lošeg sna; poslednju kafu bi trebalo popiti najkasnije 12 sati pre odlaska u krevet, jer iako možemo da zaspimo posle kafe, to ne znači da će naš san biti kvalitetan; pre spavanja bi trebalo izbegavati alkohol i druge opijate, baš kao i tablete za spavanje, jer sve te supstance imaju sedativno dejstvo, a ne uspavljujuće, pa samim tim utiču na loš kvalitet sna.

O spavanju svakako ima još mnogo toga da se kaže, i ono će sigurno biti predmet našeg sadržaja u buduće, ali za ovu priliku je sasvim dovoljno, ako želite da saznate više, preporučujemo vam knjigu Metju Vokera ili neka od njegivih predavanja i gostovanja u podkastima.

Izvori:

https://www.youtube.com/watch?v=dUyiRnA23Wk

https://www.laguna.rs/n4438_knjiga_zasto_spavamo_laguna.html

Preporučujemo iz naše prodavnice