Nije važno odakle sam sve dok znadeš kuda putujem

jul 19, 2021

Prošle nedelje smo govorili o tome kako je naš karnivor izazov u trajanju od 90 dana propao zbog našeg suočavanja sa stresom, gde smo, svesno ili nesvesno, utehu tražili u hrani koja nije baš dobra za naše telo.

Onda smo dobili mejl od jednog našeg pratioca koji je želeo da ostane anoniman, a u tom mejlu smo saznali njegovo iskustvo sa skidanjem kilograma, on je sa 135kg došao na nekih 90kg i još uvek pokušava da skine kilograme, iako sada ide znatno teže. Naglasio je kako i sam ponekad ima “cheat day”, da bi sebi udovoljio ili baš kao što smo i mi imali, zbog stresa, i da je to nešto sasvim normalno i svoj mejl je zaključio jednim briljantnim pasusom.

Pre nego što podelim taj pasus sa vama, moram da naglasim da nas je autor mejla zamolio da naglasimo kako je ideju pozajmio od Elona Maska kada se on koristio istom alegorijom iznoseći svoj stav o predsedniku SADa.

“Svo ovo moje putešestvije sa ishranom (koje i dalje traje) je kao da voziš jedan ogroman brod sa veoma malim kormilom. Pravac se veoma sporo menja i mora se razmišljati unapred, ali ako se vodi računa brod će ploviti prema željenom odredištu. I neće baš u svakom momentu biti upravljem prema njemu ali će vektorski zbir svih pravaca koje smo zauzimali, gledano u dužem vremenskom periodu, pokazivati ka izabranom cilju. Prema tome, vaš delimično uspeo pokusaj karnivor ishrane je, na osnovu mog iskustva, samo dokaz ispravnosti odluke koju ste doneli (da vodite računa o zdravlju na prvom mestu) i koju sprovodite u delo.”

Zar ne mislite da je velika privilegija imati ovakve pratioce? Znati da niste samo tu da biste dobili neke informacije neophodne za rešavanje vaših problema, već da ste spremni da izdvojite sopstveno vreme kako biste nama pružili podršku onda kada nam je potrebna je zaista nešto neprocenjivo, i hvala svima koji su nas kontaktirali u toku prethodne nedelje, zaista nam mnogo znači.

Ono što bih ja želeo jeste da se malo nadovežem na onaj izvanredni pasus.

Pre svega, taj pasus me je naveo da razmislim o čitavoj našoj karnivor ishrani. Da li je taj naš izazov zaista propao?

Pa, ne baš!

Jer sam izazov nije dobro postavljen. Izazov nije bio – biti na karnivor ishrani 90 dana, već je izazov – zadržati metaboličko zdravlje u poznim godinama primenom zdrave ishrane, gde je karnivor ishrana samo jedna od sijaset ishrana koja može da nas dovede to tog cilja.

To što smo malo skrenuli sa kursa, ne znači da ne možemo da ispravimo našu putanju i da se opet ustremimo ka cilju.

Jedanput ili dva puta nedeljno, naša ishrana neće biti idealna, ali zbiru vektorskih pravaca, pokazuje da smo mi i dalje na dobroj putanji, posebno uzimajući u obzir da smo pet, šest dana na karnivor ishrani, a kad nismo na karnivor onda smo na keto, a kad nismo na keto onda smo na low carb. Ako uz to još dodamo da svakodnevno primenjujemo intervalni post, između 16-24 sata, da uglavnom jedemo jedanput do dva puta dnevno, da se trudimo da imamo dobar san, uvek ležemo u isto vreme, uvek se budimo u isto vreme, bez obzira da li je radni dan ili vikend ili je Nova godina ili štagod, koliko-toliko smo fizički aktivni i kada uzmemo sve te vektorske veličine u obzir, mi smo i te kako na dobrom kursu.

Ali, ponedak upadnemo u zamku i suviše se fokusiramo isključivo na jednu stvar, poput tog karnivor izazova. Dobro, nismo uspeli da izdržimo 90 dana da jedemo samo namirnice životinjskog porekla. Pa šta? Da li to znači da bi trebalo da odustanemo od svega? Da li to znači da nećemo uspeti u našem cilju da održimo metabolički zdravlje što je duže moguće?

Pa, ne! To samo znači da smo negde malo skrenuli, da je potrebno da se malo zagledamo u zvezde i da preusmerimo naš brod na dobar kurs, što je upravo ono što smo uradili.

Mi smo i dalje nastavili sa karnivor ishranom, prosto jer nam prija, veoma je zasitna, mnogo se bolje osećamo fizički, ali i mentalno, i siguran sam da bi nam mnogo teže bilo u ovoj situacji kad ne bismo bili na grubo rečeno 85% karnivor ishrani.

Srž svega što želim da kažem, a što je naš pratilac već rekao u mnogo elegantnijoj formi, jeste da bi neuspehe i poraze trebalo doživljavati kao deo procesa, kao priliku da se iz toga nešto nauči, a ne kao nešto što bi nas obeshrabrilo i potpuno izbacilo sa kursa.

Nije bitno da li ćemo danas, ili do sledeće nedelje skinut određeni broj kilograma, ili određeni konfekcijski broj, bitno je postaviti cilj, krajnju destinaciju, odabrati sredstva koja će nas dovesti do tog cilja i dršati ih se.

Ako se desi da ponekad odstupimo od kursa, a desiće se, znamo šta nam je činiti kako bismo se vratili na njega.

Do uspeha se nikada ne dolazi linearnom putanjom, već je to jenda zakrljivljena i zamršena putanja i danas smo bliže cilju, a već sutra ćemo možda biti udaljeniji od njega nego što smo bili prošle nedelje, ali nije bitno kojom putanjom idemo do cilja, već je bitno da do njega stignemo, i svako od nas će imati različite putanje, neki će stići ranije, neki kasnije, neki sa više, drugi sa manje poteškoća i zato je još jedna od grešaka koju možemo da napravimo da se poredimo sa drugima.

Neko će ići nizbrdo, neko uzbrdo. Nekom će uzbrdica doći kasnije, nekog će nizbdrdica udaljiti od cilja, ali korak po korak, odluka po odluku, i na kraju svi stignemo, i nije bitno da smo prvo, bitno je da smo stigli, i kad stignemo, da se tamo i zadržimo ili da nađemo novu destinaciju, ako nam ta ne odgovora.

Nadam se da vam je ovaj naš tekst, u saradnji sa anonimnim pratiocem bio od koristi, i da će vas motivasati da sami preispitate vaše ciljeve, baš kao što smo mi preispitali naše, i shvatili da smo ipak na dobrom kursu.