Zašto se gojimo?

Sigurno ste već čuli za keto ishranu, a možda i znate nekog ko je zahvaljujući toj ishrani ostvario neverovatne rezultate, i želeli biste i vi da pokušate, ali pre nego što vam kažem bilo šta o keto ishrani kao odličnom metodu za skidanje kilaže i vođenju zdravog života, moramo prvo da odredimo uzrok naše gojaznosti.

Šta jedemo?

Jedan od razloga zašto se gojimo jeste što jedemo ono što ne bi trebalo da jedemo.

Najčešće, krivica nije naša. Često je slučaj da smo pogrešno naučeni; mislimo da je nešto dobro za nas, da je “dijetalno” ili “zdravo”, dok je zapravo to upravo ono što nas goji.

Uzmimo na primer musli sa suvim voćem ili voćni jogurt; definitnvo stvari koje mislimo da su dobre za nas, ali definitivno koje doprinose nagomilavanju našeg sala.

Naše telo je mašina, a svaka mašina da bi mogla da funkcioniše mora da koristi neki vid energije.

Naše telo je kao automobil koji može da koristi dve vrste goriva; gas i benzin, ili u našem slučaju šećere i masti.

Baš kao gas i benzin, šećeri i masti su potpuno različiti izvori energije; šećer se lako i brzo troši, ali se ne skladišti lako, dok se mast lako i dugo skladišti i potrebna nam je u nedostatku šećera.

Sve što pojedemo i što može da se iskoristi kao energija se u našem telu pretvara ili u glukozu ili u mast.

Mast je jedan veliki rezervoar energije iz kog crpimo kada u našem organizmu nestane glukoze, odnosno glikogena što je oblik šećera kog skladištimo u mišićima i jetri.

Šećer se najviše troši pri fizičkoj aktivnosti, ali nedostatak fizičke aktivnosti nije najveći problem; problem je obilno i neprestano konzumiranje ugljenih hidrata i šećera i što veliki broj ljudi nikada ne iscrpi svoje zalihe šećera.

Vaša kilaža svega 15% zavisi od fizičke aktivnosti i ne postoji taj trening koji može da nadomesti lošu ishranu.

Verovatno poznajete nekog ko svakodnevno trči ili ide u teretanu ili se bavi bilo kojim drugim sportom, a ipak ima višak kilograma; to je zato što nikada nije pružio svom telu priliku da crpi energiju iz masnih zaliha već ga je konstantno snabdevao ugljenim hidratima.

Zaslađena kafa i musli sa suvim voćem je više nego dovoljno ugljenih hidrata za čitav jedan dan, a to je uglavnom ono što neko pojede za doručak.

A, gde je ostatak dana? Gde je sav hleb koji pojedemo? Gde je neki slatkiš za dezert? Gde su čips i čaša kole uz film, ili slodoled za vreme većernje šetnje?

Našem telu ne treba više od 25 grama šećera u toku dana, a prosečan čovek danas unese i do 150 grama u toku dana. Šta mislite gde ode sav taj višak šećera?

Koliko često jedemo?

Učestalost obroka takođe utiče na to da li ćemo i koliko ćemo da se gojimo. Naše telo, po pitanju energije, može da bude u dve faze: skladištenje energije i crpljenje energije iz zaliha.

Da li ćemo biti u fazi skladištenja ili crpljenja energije zavisi isključivo od jednog hormona, kog znamo kao insulin.

Naše telo luči insulin svaki put kada unesemo nešto što ima kalorije; dakle, tu ne spadaju voda, i kafa bez šećera.

Najkraće rečeno, jedna od funkcija insulina je da skladišti energiju i hranljive materije u ćelije.

Insulin, poput ključa, otvara ćeliju, i u nju skladišti, glukozu i druge hranljive materije. Kada su sve ćelije opskrbljene potrebnim hranljivim materijama, insulin preusmerava ostatak u masne ćelije gde se sve skladišti za kasnije.

Ako se u našem krvotoku nalazi insulin, ne možemo da trošimo masti, što bi značilo da što češće jedemo u našem telu će se nalaziti više insulina i duže će zadržati kako bi skladištio svu moguću energiju iz hrane koju smo uneli.

Rešenje?

Dakle, da bismo prestali da se gojimo i da bismo počeli da trošimo nataložene masti, neophodno je da smanjimo unos ugljenih hidrata, odnosno da pređemo na zdravu keto ishranu, i da praktikujemo nešto što nazivamo periodični post.

Preporučujemo iz naše prodavnice