Šta je insulinska rezistencija

Insulin je hormon kog lučimo svaki put kada jedemo i njegova funkcija je da skladišti energiju i hranljive materije u ćelije.

Insulin, poput ključa, otvara ćeliju, i u nju skladišti, glukozu i druge hranljive materije. Kada su sve ćelije opskrbljene potrebnim hranljivim materijama, insulin preusmerava ostatak u masne ćelije gde se sve skladišti za kasnije.

Insulinska rezistencija nastaje kada naše ćelije suviše često bombardujemo insulinom, a to može da se desi iz dva razloga:

• kada jedemo hranu koja zahteva mnogo insulina
• kada suviše često jedemo

Insulinska rezistencija je jedan korak od dijabetesa tipa II i metaboličkog sindroma.

Lučenje insulina u zavisnosti od toga šta jedemo

Ne lučimo uvek istu količinu insulina; to zavisi od toga šta jedemo.

Najviše insulina lučimo kada unosimo ugljene hidrate i druge šećere, a što više insulina imamo u krvi više je vremena potrebno da insulin nestane iz našeg krvotoka.

Najmanje insulina lučimo kada pojedemo nešto masno ili nešto što sadrži umerenu količinu proteina; tada se naše telo lakše oslobodi od insulina i pređe na crpljenje energije iz masnih ćelija.

Imajte u vidu da prevelike doze proteina takođe mogu da izazovu preveliko lučenje insulina.

Isto važi i kada pojedemo krofnu. Iako je masna, krofna je većim delom ugljeni hidrat; što je veoma loša kombinacija.

Insulin i učestalost obroka

Kada isuviše često jedemo, naše ćelije budu konstantno bombardovane insulinom.

U tom slučaju, ćelije se tada ponašaju isto kako biste i vi ponašali kada bi vam se dosadni komšija pojavljivao šest puta na dan pred vratima.

Šta biste u u tom slučaju uradili?

Tačno, zaključali biste vrata i isključili zvono.

Dakle, ćeliji “dosadi” sav taj insulin i ne želi više da otvori vrata na svojoj membrani i da pušta hranljive materije u sebe.

Komunikacija između pankraesa i ćelije

Pankraes prestaje da luči insulin onog momenta kada dobije signal od ćelije da je ona primila sve što je potrebno, ali, ako se ćelija zaključa, znači da ona nikada neće dobiti šta joj je potrebno i da nikada neće poslati taj signal i da pankraes nikada neće prestajati da luči insulin.

To znači da smo praktično u stanju gladovanja jer naše ćelije ne dobijaju hranu, iako smo jeli.

Pošto pankraes neprestano luči insulin, to znači da će na vrata vaše jadne ćelije da stiže još insulina i da dodatno pogoršava stvari.

Dijabetes tipa II

Zamislite da nakon što treći put oterate vašeg komšiju, on četvrti put dođe sa ženom i decom, koje još manje podnosite nego njega.

Jednog momenta, u vašem krvotoku će se naći mnoštvo mnoštvo glukoze, koja ne može da dopre do ćelije i mnoštvo insulina koji nema drugog izbora nego da šalje sve te hranljive materije u masne ćelije, jer naše telo ne voli da rasipa energiju, već je čuva za kasnije.

Takvo stanje se naziva dijabetes tipa II, što je pored kancera najzastupljenija bolest ovog doba.

Gojaznost

Sav taj višak glukoze koji je nastao zahvaljujući insulinskoj rezistenciji se prvo skladišti oko unutrašnjih organa, jer je tu najbliže da se skladišti.

Masne naslage koje se nalaze oko unutrašnjih organa su poznate kao visceralna mast, i zato neki ljudi imaju velike stomake, kao da su progutali lubenicu, a vrlo malo masti na udovima i drugim delovima tela i često će tvrditi da nisu debeli već samo naduti.

Kada imate previše visceralne masti, znači da će vaši unutrašnji organi biti tapacirani debelim slojem masti i da će imati poteškoće u obavljanju svojih funkcija i tako nastaju srčani udar i masna jetra, i mnogi drugi problemi.

Dobra vest je da, onog momenta kada vaš organizam konačno bude krenuo da troši masti, prvo će trošiti visceralnu mast, pa tek onda sve druge , ali da bi do toga došlo, moramo da praktikujemo periodični post i keto ishranu, koja podrazumeva nizak unos ugljenih hidrata i visok unos masti. 

Preporučujemo iz naše prodavnice