Kako fizička aktivnost utiče na autofagiju

Naše telo se sastoji od mnoštva ćelija. Svaka od njih se može posmatrati kao zasebno biće. One dišu, hrane se, razmnožavaju se, umiru. 

Unutar svake ćelije se nalaze organele. One su kao unutrašnji organi ćelije jer svaka od tih organela obavlja određenu funkciju. 

Postoji jedan zajednički proces za svaku ćeliju svakog živog organizma na ovoj planeti, bilo da je taj organizam jednoćelijski ili višećelijski, kao ovaj naš, ljudski.

Svaka ćelija je sposobna da razgradi svoje organele i sve drugo što se nalazi u ćeliji  i da ih koristi kao hranu ili za pravljenje novog proteina. U toku tog procesa se razgrađuju oštećene organele, razgrađuju se bakterije, razgrađuju se virusi.

Taj proces koji se odvija unutar i u toku kog ćelija reciklira sopstveni gradivni materijal kako bi preživela i kako bi se izlečila, znamo kao autofagija i da bi on otpočeo moraju da se ispune određeni uslovi.

Ćelija mora da ostane ili bez hrane ili bez kiseonika. Neophodno je da budu prisutni određeni proteini koji su odgovorni za stvaranje autofagozoma, tela u kom se odvija taj čudesni proces autofagije.

Ako su naše ćelije zdrave, naše telo je zdravo. Ako su naše ćelije bolesne, naše telo ispašta i zato bi trebalo da pružimo našim ćelijama da što češće budu u mogućnosti da aktiviraju autofagiju i da se očiste od svih oštećenih organela i od svih patogena, tj. bakterija i virusa.

Kako aktivirati autofagiju?

Mnogi od nas, da bismo aktivirali autofagiju u svojim ćelijama, primenjujemo nešto što znamo kao periodični, intervalni, isprekidani post. To je ono kada ne jedemo 16 sati ništa i svoja tri obroka rasporedimo u narednih 8 sati, pa opet tako.

Neki se odluče da ne jedu 72 sata i više. To nazivamo produženim postom.

I jedan i drugi post verovatno aktiviraju autofagiju u našim ćelijama i pružaju im priliku da se izleče. Produženi post je efikasiniji u tome, ali ga ne možemo često raditi, svega 3-4 puta godišnje.

Ipak postoji nešto što možemo raditi svakodnevno i što će u velikoj meri aktivirati autofagiju u našem telu, a nije odsustvo hrane. 

U pitanju je fizička aktivnost.

Bez obzira na godine i na pol, fizička aktivnost će pojačati autofagiju u našim mišićima, a verovatno i u drugim delovima tela, poput jetre, s tim što je autofagiju u jetri malo teže izmeriti nego autofagiju u mišićima, pa ne m0žemo da tvrdimo.

Ipak, postoje dva naučna istraživanja, rađena na ljudima, koja pokazuju uticaj fizičke aktivnosti na autofagiju.

Autofagija kod mlađih osoba

U prvom istraživanju, učestvovalo je 14 muškaraca starosti od 19-33 godina. Bili su potpuno zdravi, prethodno su umereno bili fizički aktivni  i njihov telesni indeks (BMI) bio je od 17-29.

Učesnici istraživanja su podeljeni u 2 grupe.

Članovi obe  grupe su u toku osam nedelja svakodnevno 60 minuta vozili bicikl, s tim što je jedna grupa vozila ravnomernim intenzitetom, a druga grupa je menjala tempo; imala je povremeno sprintove, periode kada bi drastično ubrzavali tempo. SPRINT je nekada trajao 30 sekundi, a nekada 10 minuta.

Da bi se izmerila autofagija u njihovom telu, vršena je biopsija njihovih mišića, što znači da su naučnici koristili specijalne igle koje mogu da uzmu dovoljno veliki uzorak mišićnog tkiva.

Biopsija je vršne na prvom i poslednjem treningu. Vršena je pre treninga, u toku treninga, dva sata nakon treninga i u toku odmora nakon treninga.

Rezultati studije su pokazali da fizička aktivnost, bez obzira da li reč o vožnji bicikla istim tempom, ili vožnji bicikla koji podrazumeva sprintove, u velikoj meri povećava autofagiju u našim ćelijama. 

Proces autofagije se aktivira u toku treninga i traje do neka 2 sata nakon treninga.

Ono što je još zanimljivo jeste da ne samo da fizička aktivnost povećava autofagiju, već povećava kapacitet za autofagiju. Kod svih ispitanika, mnogo više ćelija je prošlo kroz ovaj proces nakon 8 nedelja treninga, nego što je to bio slučaj kada je test rađen nakon prvog treninga.

Autofagija kod starijih osoba

Starost možemo da povežemo sa smanjivanjem autofagije, povećanjem zapaljenja u našem telu i apoptozom, tj. odumiranjem ćelija.

Ipak, postoji nada i za ljude u godinama, ali i za nas koji ćemo tek biti u godinama.

Drugo istraživanje, takođe rađeno na ljudima, imalo je za cilj da ispita uticaj fizičke aktivnosti na autofagiju, zapaljenja, ali i apoptozu kod starijih ljudi. 

U ovom istraživanju učestvovalo je 26 ljudi, 16 muškaraca, 10 žena, starosti od 69 do 71 godine. Svi učesnici su bili potpuno zdravi i nisu primali nikakve hormonske ili bilo kakve druge terapije.

Učesnici su podeljeni u dve grupe. U toku 8 nedelja koliko je studija trajala, jedna grupa je radila veže sa tegovima, dok je druga grupa nastavila da vodi životne aktivnosti kako ih je prethodno vodila, što znači da niko u drugoj grupi nije vežbao sa tegovima.

Da bi izmerili autofagiju, naučnici su uzimali uzorke krvi koje su podvrgnuli specijalnim testovima ne bi li izolovali protein neophodan za otpočinjanje procesa autofagije. Uzorci krvi su uzeti nedelju dana pre istraživanja i nedelju dana nakon istraživanja.

Nakon što su dobili rezultate krvi naučnici su došli do saznanja da je došlo do značajnog porasta autofagije u grupi koja je vežbala sa tegovima, dok su u drugoj grupi rezultati ostali nepromenjeni.

Ali, ne samo da je došlo do povećanja autofagije kod ljudi koji su vežbali, već se zapaljenje u njihovom telu znantno smanjilo i znatno manji broj ćelija je u njihovom telu odumro, u poređenju sa grupom koja nije vežbala sa tegovima.

Zaključak

Ovakvi rezultati su veoma ohrabrujući kada znamo koliko uticaj autofagija ima na naše telo, odnosno na njegove gradivne jedinice, na njegove ćelije.

Bez obzira da li smo stari, ili mladi. Bez obzira da li smo muškarac ili žena, 60 minuta fizičke aktivnosti dnevno, koja može biti aerobna, poput vožnje bicikla, ili anaerobna, poput dizanja tegova, povećaće autofagiju u našem telu, učiniće nas zdravijim, pojačaće naš imuni sistem i produžiće nam život.

Ako uz to dodamo zdravu ishranu, zdrav san i periodični post, učinićemo našem telu veliku uslugu i ono će nam vratiti zdravljem i dugovečnošću.

Izvori:

https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/28160545/

https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/29626392/

Preporučujemo iz naše prodavnice