Zdrava hrana za zdrav život

Nedavno smo u komentarima ispod jednog od videa dobili ovo pitanje – Šta jesti tokom posta 16/8, a da se smrša?

Ako mene pitate, moj odgovor je – keto ili low carb ishrana. 

Naravno, keto ishrana i low carb ishrana nisu jedini ispravan odgovor. 

Mislim da imam nešto što može da pomogne svakom ko je u dilemi kada je izbor hrane u pitanju. 

Čime bi čovek trebalo da se hrani?

Ako želite da se hranite zdravo, a ne želite da merite ugljene hidrate, ne želite da brojite kalorije, ne želite sebi da ograničavate porcije, sve što bi trebalo da uradite jeste da zamislite sebe na pustom ostrvu.

Šta biste jeli da ste mesecima zatočeni u nekoj šumi, prepunoj životinja, i jestivih, ali i nejestivih biljaka?

Baš to, jeli biste životinje koje ulovite, i to ne biste protraćili nijedan deo te životinje već biste pojeli i unutrašnje organe, što bi bio mudar potez jer su unutrašnji organi životinja bogati mineralima i vitaminima.

Jeli biste jaja, kada biste ih našli. Možda biste udomili kokoši, ili neke druge ptice.

Možda biste udomili neku divlju kozu pa biste možda imali mleko. 

Vremenom imali biste toliko mleka da bi vam se usirilo. 

Pa biste možda imali i sira.

Možda biste pronašli neke orahe.

Jeli biste slatko voće, ali samo ono koje je u sezoni.

Možda biste našli neko jestivo korenje.

Možda neke semenke, ali sigurno ne bismo mogli da cedimo ili na bilo koji drugi način pravimo ulje od njih.

Verovatno biste našli pečurke, ali ako ne umete da razlikujete otrovne od jestivih, ne biste se usudili da ih probate, osim ako vam baš gori pod nogama.

Možda neke jestive travke, poput spanaća, maslačka i svih drugih zelenih đakonija punih vitamina i minerala.

I to bi otprilike bilo to. 

Ne biste imali baš mnogo izbora, ali ono što sam gore nabrojao, životinje, jaja, mleko, orašaste plodove, semenke, voće, povrće, pečurke, je upravo nešto što je ljudski rod jeo stotinama hiljada godina. Sve to je ljudska hrana.

Čime čovek ne bi trebalo da se hrani?

Postoji toliko toga što ne biste jeli, prosto jer takve stvari ne postoje na pustom ostrvu. 

Ukratko, ne biste jeli sve ono što je čovek napravio. Sve što dolazi u kesi ili u kutiji i što ne možete naći u prirodi.

Ne biste jeli čips, keks, čokolade, biljno ulje, bombone, sokove, šumeće tablete, praškove, rafinisane šećere.

Glavni uzrok gojaznosti

Ako ne uračunamo životinje koje čovek odgaja, čovek je jedina životinja koja ima problema sa gojaznošću. 

Telo svake životinje poseduje izvesni termos koji je u stanju da samostalno reguliše optimalnu težinu. Kada jedemo hranu koju ne bi trebalo da jedemo i kada isuviše često jedemo, na svaka 2-3 sata na primer, taj kantar se poremeti.

Dakle, čovek, baš kao i životinje koje čovek uzgaja, se goje zato što jedu ono što im nije u prirodi da jedu.

I svaki put kada se pitate šta bi to trebalo da jedete da biste bili zdravi, zapitajte se da li biste tako nešto jeli da ste se rodili negde u divljini, nekoliko milenijuma unazad?

Ako je vaš odgovor ne, onda to znači da verovatno ne bi trebalo da jedete. 

Ako nije prirodno, ako tu hranu ne možete uloviti, ubrati, iskopati, ne bi je trebalo jesti.

Šta ćemo sa žitaricama, pitate se?

Čovek je počeo da jede žitarice pre svega 12,000 godina. Što je samo jedna tačka na liniji koja predstavlja dugačku liniju ljudskog postojanja.

Ne, žitarice nisu ljudska hrana. Da bi bila jestiva mora da prođe isuviše obrade, nije ni blizu bogata nutrijentima poput životinja, orašastih plodova, biljaka i da bismo ih imali dovoljno za prehranu, moramo da zasadimo velika polja i da pažljivo biramo sorte. Što znači da su i žitarice ljudska tvorevina i mislim da ih ne bi trebalo jesti.

Periodični post

I još nešto, veoma bitno, pre nego što završim ovaj tekst, da živite u divljini, verovatno ne biste jeli često, a onda kada biste došli do hrane, pojeli biste koliko možete, jer biste znali da sigurno nećete uskoro opet imati prilike da jedete.

I u tome leži čitava filozofija periodičnog posta. Neko, duže vreme, ne jedem. Recimo 16 sati. I onda sednem i najedem se ko čovek, jedući ono što bi čovek trebalo da jede. I onda opet, neko vreme ne jedem.

Nema potrebe za brojanjem kalorija, ugljenih hidrata i sličnog, ako jedemo ono što bi čovek trebalo da jede i onoliko često koliko bi čovek bio u mogućnosti da jede. 

Što bi značilo jedno 2 -3 puta dnevno. 

A ne bi bilo čudno da nekad, danima budete bez hrane.


Mi verujemo da svako zaslužuje da bude zdrav i da bude zadovoljan svojim izgledom, i zato smo napravili besplatan plan ishrane koji ide uz besplatnu knjigu recepata, kao i još neki materijal i koji će vam biti od pomoći i kog ćemo rado poslati na vašu mejl adresu.

Sve ovo ćemo vam poslati potpuno besplatno, kliknite na link i recite nam na koju mejl adresu da pošaljemo.

Obećavamo da nećemo slati spam jer i sami ne volimo spam i da nećemo zloupotrebljavati niti deliti vaše podatke.