Džigerica – super namirnica koja je jeftina, pristupačna i uvek dostupna, a za koju smo zaboravili

jun 17, 2021

U lovačko sakupljačkim društvima, samo oni sa plemenskim zajdnicama, samo oni sa najvišim društvenim statusom imaju privilegiju da jedu ovu izuzetno nutritivnu namirnciu, a mi smo potpuno zaboravili na nju.

Kada kažemo super namirnica mislimo pre svega na namirnice koje su nutritivno bogate, sadrže mnoge vitamine i minerale, i prve asocijacije su nam određene vrste povrća poput kelja, ili voća poput borovnice i aronije. Jedan od problema sa ovim namirnicama je činjenica da nisu dostupne tokom čitave godine, a ponekad umeju da budu i skuplje.

Cena je takođe problem nekih drugih super namirnica poput lososa, morskih trava, raznih školjki, koje su izuzetno dobre za naše telo, ali često i izuzetno skupe i nedostupne.

A kad govorimo od nedostupnosti red je da pomenemeo i razne semenke iz Južne Amerike, ili bobica sa Himalaja.

Ali, šta ako vam kažem da postoji jedna super namirnica, koja je jeftina, dostupna, i nutritivno bogatija od bilo kog voća, povrća ili semenke i može da se kupi u mesari.

Ako već niste pogodili šta je u pitanju, reč je o goveđoj jetri ili džigerici, kako god volite da je zovete, ali uopšteno gledano, jetra bilo koje životinje, poput svinje, kokoši, patke, ovce, je gotovo jednako nutritivno bogata poput kravlje.

Da vidimo šta to džigerica ima u sebi?

Džigerica je bogata proteinom, i to najboljim mogućim proteinom jer protein iz jetre sadrži sve esencijalne aminokiseline, one koje su potrebne telu, ali ono ne može samo da ih stvori već moraju da dođu kroz ishranu.

Protein, iako ključan za zdravlje i izgradnju našeg organizma, nije dovoljan da bi činio neku namrunicu takozvanom super namirnicom, već bi ona, da bi nosila taj epitet, morala biti bogata i mineralima i vitaminima, a jetra ne samo da sadrži mnoštvo vitamina i minerala već 100g jetre sadrži i više od preporučene dnevne doze određenih mikro nutrijenata ključnih za naše blagostanje.

100g kravlje džigerice sadrži:

Vitamin B12, 3,460% preporučene dnevne doze, a ovaj vitamin je potreban za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, DNK, i za rad mozga;

Vitamin A 860 – 1100% preporučene dnevne doze, a ovaj vitamin neophodan za vid, imuni sistem i reprodukciju, a pomaže i rad srca i bubrega;

B2 – 210-260% preporučenog dnevnog unosa, a ovaj vitamin igra važnu ulogu u ćelijskom razvoju, i pomaže pri pretvaranju hrane u energiju;

B9 – 65% preporučenog dnevnog unosa, takođe bitan za ćelijski razvoj i formaciju DNK;

Gvožđe, 80% preporučenog dnevnog unosa. Gvožđe igra veliku ulogu u prenosu kiseonika kroz krvotok, i gvožđe koje se nalazi u jetri se mnogo lakše apsorbuje nego kada je poreklom iz neke druge namirnice ili suplementa;

Bakar, 1620% preporučene dnevne doze, igra veliku ulugo pri aktiviranju određenih enzima, koji kasnije pomažu stvaranju telesne energije, metabolisanje gvožđa i rad mozga;

Holin, je nutrient veoma bitan za razvoj mozga i rad jetre, a 100g jetre sadrži sasvim dovoljno ovog nutrijenta za žene, dok je muškarcima potrebno nešto više pa moraju da pojedu malo više džigerice da bi zadovoljili svoje dnevne potrebe;

Jetra takođe sadrži, 11 mg kalcijuma, 476 mg fosfora, 380 miligrama kalijuma, 4 mg cinka, 19 jedinica vitamina D, 63 mg vitamina E, 27mg vitamina C, koji nisu dovoljni da se zadovolje dnevne potrebe, ali služe kao odlična dopuna i jetra sadrži mnogo više ovih minerala i vitamina nego jedna porcija kelja ili borovnica, koje se takođe smatraju super namirnicama.

Briga

Mnogi se brinu da jetra sadrži toksine, jer znaju da ovaj organ služi za pročišćavanje krvi od otrova i drugih neželjenih materija.

Jetra, iako služi kao filter, ne zadržava toksine u sebi, već je jedna od njenih uloga da skladišti vitamine i minerale, kao i zalihe glikogena, tj. šećera. Samim tim jetra je potpuno bezbedna za jelo i ako je uvrstite u vašu ishranu činićete vašem telu ogromnu uslugu.

Druga briga stvar zbog koje se mnogi brinu jeste činjenica da je jetra bogata holesterolom, ali i to je nešto zbog čega ne bi trebalo brinuti, pre svega jer je holesterol nešto što je našem telu nephodno i čak 70% ukupnog holesterola koji se nalazi u našem krvotoku telo je stvorilo samo, a 30% je iz ishrane, što znači da ako unesemo više holesterla kroz ishranu, telo neće morati da ga pravi u toj meri.

Ukus

Ne vole svi ukus džigerice, i to je razumljivo, ali postoji više načina za spremanje ove izuzetno nutritivno bogate namirnice da bi bilo veoma dobro da nađemo onaj koji nam najviše odgovara i da ponekad i mimo želja svojih čula pojedemo jednu porciju džigerice.

Pa tako, jetru možete peći u tiganju; možete je samleti i pomešati sa goveđim mesom, pa napraviti super nutritivne pljeskavice; možete joj dodati mnoštvo začina da ubije gorak ukus; možete odabrati jagnjeću ili teleću džigericu koja nije toliko bogata ukusima; i za kraj, pre spremanja je možete potopiti u mleko ili sok od limuna.

Na koji god način da odaberete da spremite džigericu, potrudite se da je bar jedanput nedeljno uvrstite u svoju ishranu i nećete morati da brinete o nedostatku vitamina i minerala.